Utrka mi je bila onak...po mjeri...i u mjeri, ne nešto spektakularno i još neviđeno, ali sve je štimalo. Edi je koncipiral zanimljive staze na kojima moja zamjerka ide na dio pred ciljem. Jasno mi je da je položaj okupljališta takvo nešto zahtijevao...ali možda se moglo nekak to drukčije poreftati...neću ulaziti u dublju analizu i ne smatram to nekim bedom, ali nije jednostavno po mom ukusu. Kad sam vidio zadnju kontrolu na vrh brda, pa od nje još špura od 280 m do cilja, podsjetilo me na Perkovu koncepciju prošle godine u Bjelovaru...razlog je bio isti. Stvar je što tu više nema orjentiranja nego nastupaju čiste fizikalije...pa ko jači...Onda mi još Edi uletil da me bodri na zadnjoj...ma nis se naljutil Edi...sve je 5.
Na stazi sam uspel čopit Nenu na 6toj, čak mi je pokazal u kom smjeru je kontrola (ovo je veliko iznenađenje za mene pošto ga viđavam u šumi već 18-tak godina), no onda je on u panici ubrzal. Na cilju mi je objašnjaval kak mi je pomogel...jesi Neno (fala), ali ja sam tebi više...da ti nije bila panika tko zna dali bi potegel tolko pred kraj. Uglavnom, moja solidna trka, ali ko i u subotu nedovoljno za kolajnu.
Mlade nade su nam zele dve medalje, a direktor nas je potom častil kremšnitama
BRAVOOOOO PUCE
Franjo je ponosno izjavil da priznanja saveza nisu uručena zbog tehničkih razloga. Kaj je to tehnički razlog? Znam da smo mi sami priznanja sprintali i uručili. Kaj je problem u morti u financijama? Ili je problem u nečem drugom...pa pošto vidim da u savezu sve štima ne vidim gdje je problem?
No otom u situaciji drugoj
Nema komentara:
Objavi komentar